Kolonoskopija je pregled koji može da vam spase život: Lekar otkriva kako izgleda i koliko je bolna?
Dodajte Kurir u vaš Google izborKolonoskopija je dijagnostička i terapijska procedura koja se često dovodi u vezu sa osećajem neprijatnosti, nekad čak i straha. Lekari kažu da je kolonoskopija osnovna metoda pregleda debelog creva. Sprovodi se pomoću posebno konstruisanog savitljivog instrumenta, koji na vrhu ima kameru i omogućava pregled unutrašnjosti debelog creva. Ovaj pregled je, kako kažu lekari, jedna od najvažnijih metoda za skrining raka debelog creva i ne mora da boli. Sam pregled, koji traje najviše pola sata, može da nam spase čitav život.
Kako izgleda kolonoskopija i koliko je bolna?
Na početku pregleda, lekar prvo uradi pregled završnog dela debelog creva prstom, kada u analni kanal aplikuje lubrikantno sredstvo. Potom se plasira kolonoskop i lekar na monitoru posmatra debelo crevo. Kako napominju stručnjaci, sam pregled traje 15 do 30 minuta, mada nekada i duže, što sve zavisi od više faktora - dužine creva, kvaliteta sprovedene pripreme, priraslica kao posledice prethodne operacije, dopunske intervencije i slično.
- Ono čega se pacijenti najviše plaše je bol prilikom kolonoskopije. Kolonoskopija je uglavnom blago neprijatna procedura i tokom pregleda može da se pojavi kratkotrajni bol ili grč. Međutim, to najčešće nije jak bol, već više neprijatnost koja nastaje usled toga što se tokom pregleda u debelo crevo ubacuje vazduh, kako bi moglo da se detaljno pregleda. Nelagodnost i grčevi mogu nastati i zbog rastezanja zida creva i prolaska instrumenta kroz njegove krivine - kaže za Zdravlje, Kurir.rs doc. dr Dušan Popović, primarijus, specijalista interne medicine, gastroenterolog i hepatolog u KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“ u Beogradu.
Da li je moguća kolonoskopija i bez anestezije?
Dr Popović objašnjava da se moguća nelagodnost tokom pregleda može smanjiti i da je zato bitno da lekar i medicinska sestra pacijentu detaljno objasne sam tok kolonoskopije.
- Veoma važan faktor za bezbolnu kolonoskopiju je dobra tehnika rada gastroenterologa-endoskopiste. Ukoliko je tehnika rada loša, pacijenti mogu da imaju bol usled nepotrebnog rastezanja debelog creva. Nakon bolnog pregleda, pacijenti svoje loše iskustvo prenose drugim pacijentima, što može doprineti strahu od kolonoskopije i očekivanju da je pregled veoma neprijatan i bolan. U praksi veliki broj pacijenata insistira da im se kolonoskopija uradi uz anesteziju (analgosedaciju) jer su uplašeni tuđim lošim iskustvima. Međutim, najvećem broju pacijenata kolonoskopija može da se uradi bez anestezije - navodi dr Popović.
Kada anestezija može da bude korisna?
- Većina pacijenata kojima se kolonoskopija uradi na adekvatan način, nakon procedure kaže da pregled nije bio bolan kako su očekivali. Međutim, anestezija (analgosedacija) može biti izuzetno korisna kod pacijenata kod kojih se očekuje teža ili slabije podnošljiva kolonoskopija, na primer kod pacijenata sa prethodnim velikim operacijama trbuha i male karlice, ali i kod pacijenata koji smatraju da ne mogu da izdrže pregled bez anestezije. Anestezija je veoma značajna u endoskopiji, ali ne može biti zamena za dobru tehniku rada endoskopiste - kaže dr Popović.
Kada je vreme za prvu kolonoskopiju?
Prema aktuelnim preporukama, skrining (rano otkrivanje) karcinoma debelog creva potrebno je započeti i kod osoba koje nemaju nikakvih tegoba. Tačan uzrast pacijenta i način skrininga zavise od preporuka i organizovanog programa u određenoj zemlji.
- Prema preporukama u različitim zemljama sveta, skrining program započinje od 45 ili 50 godina. U Srbiji se organizovani skrining kolorektalnog karcinoma sprovodi kod osoba od 50 do 74 godine, a osnovni skrining test je test na nevidljivo krvarenje u stolici. Test se ponavlja svake godine. U slučaju pozitivnog testa na nevidljivo krvarenje neophodna je kolonoskopija. Kolonoskopija je jedna od najvažnijih i preferirana metoda za skrining kolorektalnog karcinoma. Prema tome, skrining može započeti testom na okultno krvarenje ili se inicijalno može uraditi kolonoskopija. Inicijalna kolonoskopija ima prednosti u odnosu na test na okultno krvarenje - objašnjava dr Dušan Popović.
Šta se dešava ako pacijent ima stomačne tegobe?
Ukoliko neko ima stomačne tegobe, neophodan je pregled gastroenterologa, posle čega je moguće da se nakon pregleda donese i odluka o potrebi za ranijom kolonoskopijom.
- Naročitu pažnju je potrebno obratiti na pacijente koji imaju takozvane alarmne simptome. Alarmni simptomi su oni simptomi koji mogu ukazivati na neko ozbiljnije, organsko oboljenje. Ovde u prvom redu spadaju: pojava krvi u stolici ili krvarenje iz završnog dela debelog creva, anemija, novonastala i uporna promena u ritmu pražnjenja creva, naročito ako se smenjuju zatvor i proliv, značajan gubitak telesne težine i slično - objašnjava doktor.
Naročito je važan podatak o pojavi krvi u stolici.
- Sami pacijenti pojavu krvi u stolici često povezuju sa hemoroidima, ali to je moguće potvrditi tek nakon odgovarajućeg pregleda. Pojava krvi u stolici zato se nikada ne sme zanemariti, već se pacijenti moraju javiti na pregled kod gastroenterologa, koji će proceniti da li je i kada potrebna kolonoskopija. Ukoliko je krvarenje obilno ili ne prestaje, ili je praćeno izrazitom slabošću, vrtoglavicom, nesvesticom ili jakim bolovima u trbuhu, potrebna je hitna medicinska procena - naglašava dr Dušan Popović.